„Imenjaci“ poznatog i priznatog svetskog oružja često su - ljudi koji su ga stvorili. Običaj živi i na Zapadu i na Istoku, porodična „Bereta“ najstarija fabrika
Ilustracija VN
AUTOMAT Kalašnjikova iz 1947. godine, skraćeno AK-47, i posle nedavne smrti njegovog tvorca, ostaje najpoznatija vojnička puška na svetu. Sprave poznate po zlu, često duguju svoje dobro ime izumiteljima - valjda otuda, što je bilo nezahvalno nekom mitraljezu nadenuti ime „masovni i precizni ubica“, „kosačica pešadije“, ili „efikasna ljudožderka“.
„Kalašnjikove“ je, od posle rata naovamo, pravio gotovo ceo svet: nisu to, doduše, činile zapadne zemlje, mada su mnogi američki vojnici tokom Vijetnamskog rata više voleli te sovjetske „pucaljke“ od svojih M-16. A ranije je baš jedna američka puška bila apsolutni hit.
„Tompson“ je, naime, ostao ikona Čikaga iz vremena prohibicije. Osmislio ga je Džon Tompson još 1919. godine, a koliko početkom jugoslovenskih ratova pominjano je to oružje. „Tompsone“, bilo sa burencetom ili sa klasičnim okvirom, voleli su lopovi, žandari, vojnici, kolekcionari - koji ih vole i danas.
„Smit i Veson“ takođe spadaju među poznatija američka prezimena. Za njih se čulo još polovinom 19. veka, a proslavio ih je i Prljavi inspektor Hari, iliti Klint Istvud. Proizvođač ime duguje partnerima Horasu Smitu i Danijelu Vesonu, čiji brat Edvin je još ranije pravio revolvere. A nije bio prvi.
„Kolt“, Samjuel, takođe nije izmislio revolver, već je usavršio raniji izum, učinivši ga dostupnim kupcima - revolverašima. A to je u Americi vazda bio osnovni cilj. Tako je, uostalom, i Tesla pobedio Edisona. Kada su Koltove skalamerije sa burencima počeli da nose o pasu, naglo je opala cena iskonskim junacima, onih koji su prsima jurišali na cevi neprijatelja, nadajući se da će ovi promašiti, pošto bi im onda zafalila čitava večnost da ponovo napune (ako se junacima nije smanjila vrednost, jeste životni vek).
„Vinčester“ zvuči kao neka pokrajina u Engleskoj (što možda i jeste, nismo proveravali), ali je takođe i prezime jedne familije, kojoj je pripadao i predmetni Oliver, rođen i umro „okrugle“ godine (1810. i 1880), američki biznismen i političar. On je shvatio da se pomenuti „Smit i Veson“ finansijski muče s jednim svojim patentom, pa je, kao proizvođač tekstila, „uklizao“ u njihovo dvorište, gde su se sklapale puške-repetirke. I tako je beli čovek zauzeo Divlji zapad.
„Getling“ je, međutim, bilo ime oružja koje je poslužilo kada su se beli ljudi poklali među sobom, u Američkom građanskom ratu. To je vreme zbijenih vojničkih redova - i amputacije kao osnovnog metoda lečenja, pa se samo zamisliti može kakav užas je među južnjačkim vojnicima napravila cevka iz koje su prštali rafali. To, doduše, nije pravi automat, jer je neko morao da okreće ručicu. Ričard Getling je ime kome severnjaci (pobednici) treba da budu zahvalni.
„Hekler i Koh“ specijalcima zvuči jednako milozvučno kao i „kalašnjikov“ pešadincima. Posle Drugog svetskog rata Edmund Hekler i Teodor Koh spasli su što se spasti može iz jedne „Mauzerove“ (Peter Paul Mauzer, 1838 - 1914) fabrike u rasformiranju. Deceniju kasnije, napravili su pušku za Bundesver, a kasnije i čuveni automat MP-5, koji koriste belosvetski komandosi.
„Tokarev“ je još jedan dokaz da su i Sovjeti sledili tradiciju „krštenja“ oružja imenom tvorca. Fjodor Vasiljevič Tokarev je, naime, autor čuvenih enkavedeovskih (i kagebeovskih itd.) pištolja „tokarev TT“. Dobro su poslužili tokom rata, ali i za potiljkom političkih neprijatelja. Neki istraživači života i priključenija Broza-Tita potenciraju da je i on, pre rata, po kominternovskim štampanim stvarima tekstove potpisivao sa „T. T.“ Ko zna zašto...
„Bereta“ je pokazatelj da i Italijani, koliko god sumnjivih vojničkih sposobnosti, vole da pucaju. Vatreno oružje pod tim imenom dolazi od najstarijeg proizvođača na svetu, od Fabrike oružja „Pjetro Bereta“, osnovane 1526. Porodica Bereta i dan-danas je vlasnik firme.
KONSTRUKTORI “KRSTILI“ AVIONE
SOVJETSKI vojni, kao i civilni avioni, nosili su imena po konstrukcionim biroima u kojima su osmišljeni, a ne po „bezimenim“ fabrikama gde su sklapani. Tako su nastali „Mikojan i Gurevič“ (MiG), „suhoj“, „iljušin“, „tupoljev“, „jakovljev - jak“... Možda najslavniji među njima, Igor Sikorski, u vreme carske Rusije proizveo je gigantski četvoromotorni bombarder „Ilja Muromec“. Sikorski je potom otišao u Ameriku i tamo se proslavio projektujući helikoptere, koji su nosili njegovo ime.
Nemci Vili Meseršmit, Hugo Junkers i Ernst Hejnkel imali su istu čast - da ubojite letelice nose njihovo prezime.
Нема коментара:
Постави коментар